FIHTE I ŠELING – izvod iz dela
JohanGotlib FIHTE (1762-1814)
Učenje o nauci trebalo bi da bude nauka svih nauka. Odavde proizilazi određeni odnos logike prema učenju o nauci. Ona prva ne utemeljuje ovo poslednje, nego ovo poslednje utemeljuje onu prvu: učenje o nauci se apsolutno ne može dokazati iz logike, i njemu nijedan jedini logički stav, čak ni stav protivrečnosti, ne sme da prethodi kao važeći; naprotiv, svaki logički stav, i cela logika, moraju se dokazati iz učenja i nauci; – mora se pokazati da su forme, koje su postavljene u ovom po slednjem, stvarne forme izvesne sadržine u učenju o nauci. Dakle, logika pozajmljuje svoju važnost od učenja o nauci, a ne učenje o nauci svoju od logike. […]
Ako se pretpostavi da je Ja najviši pojam i da je tom Ja suprotno Ne-Ja, onda je jasno da se ovo poslednje ne može suprostavljati a da nije postavljeno, i to postavljeno u onome što je najviše pojmljeno, onome Ja. Dakle, Ja bi trebalo razmotriti u dva smiela: kao ono u kojem se postavlja Ne-Ja, i kao ono kojebi tome Ne-Ja bilo suprotno, i koje bi, prema tome, samo bilo postavljeno u apsolutnom Ja. Poslednje Ja bi onome Ne-Ja, ukoliko su oba postavljena u apsolutnom Ja, trebalo u tome da bude jednako, a istovremeno bi trebalo da mu baš u tom smislu bude suprotno. Ovo bi se moglo misliti samo pod uslovom nečeg trećeg u Ja u kojem bi oba bila jednaka, a to treće bi bilo pojam kvantiteta. [… ]
Filozof nalazi intelektualni opažaj kao fakat svesti (za njega je točinjenica -Tatsache; za iskonsko Ja delotvorna radnja – Tathandlung), ne neposredno, kao izolovanifakat svoje svesti, nego budući da razlikuje ono što se u običnoj svesti nalazi ujedinjeno icelinu razlaže na njene eastavne delove. […]
Stoga nikako nije tako beznačajno, kako senekima čini, da li filozofija polazi od činjenice ili delotvorne radnje (tj. od čistedelatnosti koja ne pretpostavlja nikakav objekt, nego ga sama proizvodi, i gde delovanje,prema tome, neposredno postaje delo).Ako polazi od činjenice, onda sebe stavlja u svet bića
i konačnosti, i njoj će biti teško da iz nje nađe put ka onom beskonačnom i natčulnom; akopolazi od delotvorne radnje, onda stoji upravo na onoj tački koja povezuje oba sveta i sa kojese oni jednim pogledom mogu pregledati.
(J.G. Fihte, Učenje o nauci, 11-19,33,44,141-144)
*****
Fridrih Vilhelm Jozef ŠELING (1775-1854)
(K)rajnji temelj, sve realnosti jeste Nešto što se može misliti samo pomoću sebe samog, tj. pomoću svog bivstva, o čemu se misli samo utoliko ukoliko ono jeste, ukratko, kod kojeg se poklapaju princip bivstva i mišljenja.[…]
Krajnja tačka od koje zavisi čitavo naše znanje i ceo niz onoga što je uslovljeno, apsolutno ne sme biti uslovljena ničim drugim. Celina našeg znanja ne može se održati ako se ne održava nečim što sebe nosi sopstvenom.snagom, a to nije ništa drugo do ono što je pomoću slobode stvarno. Početak i kraj sve filozofijejeste- sloboda! […]
Budi! u najvišem smislu reči; prestani da sam budeš pojava; teži za tim da postaneš biće po sebi! -to je najviši zahtev celokupne praktične filozofije. Ta zapovest je bezuslovna,jer zahteva ono što je bezuslovno. Prema tome, težnja koja to zahteva takođe mora biti bezuslovna, tj. mora biti zavisna samo od sebe i nikakvim tuđim zakonom odredljiva. […]
Forma opšte volje jeste slobodauopšte, a njena materna jeste moralitet. Dakle, sloboda nije zavisna od moraliteta, nego je moralitet zavisan odslobode. Ne zato što i ukoliko sam moralan, jesam slobodan, nego zato što i ukoliko hoću da budem slobodan, treba da budem moralan.
(F.V.J. Šeling, Forma i princip filozofije, 47,61,131-139)
***
Ako je transcendentalnoj filozofiji ono subjektivno – prvo i jedini osnov svakog realiteta, jedini princip razjašnjenja svega drugog, onda ona nužno počinje s opštom sumnjom u realitet objektivnoga. [… ]
Ako za transcendentalnog filozofa samo ono subjektivno ima prvobitan realitet, onda će on sebi u znanju takođe samo ono subjektivno neposredno učiniti objektom, a umesto da se u običnom znanju samo znanje(akt znanja) izgubi povrh objekta, u transcendentalnom će se obratno povrh akta znanja izgubiti objekt kaotakav. Dakle, transcencentalno znanje jest znanje znanja, ukoliko je čisto subjektivno.[…]
Transcendentalna filozofija ima da razjasni kako je znanje uopšte moguće, pretpostavljajući da se ono subjektivno u njemu prihvata kao ono vladajuće ili prvo. Priroda, kako kao celina, tako i u svojim pojedinim produktima, moraće se pojaviti kao delo proizvedeno sa svešću, a ipak ujedno kao delo najslepljeg mehanizma; ona je svršna, a da nije svršno razjašnjiva. – Filozofija prirodnih svrhaili teleologija jest, dakle, ona tačka sjedinjavanja teorijske i praktičke filozofije.[…]
Objektivni svet samo je prvobitna, još besvesna poezija duha; opšti organon filozofije – i završni kamen njezina celog svoda – filozofija umetnosti!
(F.V.J. Šeling, Sistem transcendentalnog idealizma, 16–24)
KA FILOZOFIJI 