ELEJSKI FILOZOFI – fragmenti


FRAGMENTI ELEJACA

II. Hajde, ja ću ti reći, a ti saslušav priču pohrani, koji su me jedini zamislivi putevi ispitivanja: jeda, da jeste i kako ne može ne biti, jer je staza Uverenja (jer za Istinom hodi), i onaj, da nije i kako mora ne biti, za koju putanju ti kažem da je potpuno neistraživa, jer niti bi mogao saznati ne-bivstvo ( jer moguće nije niti iskazati)

III. Jer, isto se može misliti i biti.

IV. Gle, kako i ono udaljeno jeste uz um stajno sutno; jer on neće biće odseći da ne prijanja uz biće niti rasipajući se na sve strane po reduniti zbijajući se.

V. Svejedno mi je odkuda ću započeti jer ću se opet tamo vratiti.

VI. Mora se zboriti i misliti da bivstvo postoji, jer biti jest, a ništa nije; ja ti nalažem da to ukažeš sebi. […]

VIII. Još jedino ostaje kaža o putu kako jeste; na njemu su znamenja baš mnoga, da je bivstvo nestvoreno i nepropadno, cello, jednorodno, nepokretno i ne bez dovršenja; ono ne bejaše jednom niti će biti, jer je ono sada skupa sve, jedno, neprekidno; jer, kakvo ćeš postanje za njega iznaći? Kako i otkuda je ono naraslo? Neću ti dopustitiiz ne-bivstva da kažeš ili misliš; jer niti je kažljivo niti mislivo kako ne-postojeće jeste. I kakva bi ga potreba nagnala da se kasnije ili ranije rađa iz ničega počinjući? Zato ono mora ili sasvim biti ili ga nema. Niti će ikada snaga uverenjadopustiti da iz bivstva pored njega bilo šta nastane; Stoga niti nastajati niti propadati iz okova Pravda propustila nije, već čvrsto drži; a odluka o tome je u ovom: ili jeste ili nije. A odlučeno je, dakle, kao nužno, jedan napustiti put kao nemišljiv i neimenljiv (jer istinit put nije), a drugi kako postoji valjanim držati. Kako bi zatim bivstvo moglopropasti? A kako bi nastalo ? Jer ako je nastalo, nije, a još manje ako će tek biti. Tako je nastajanje ugašeno, a propadanje netragom nestalo. Niti je ono deljivo, pošto je potpuno jednako niti gde ima nečeg više, što bi ga prečilo da se skupa drži niti gde čega manje, već je ispunjeno bivstvom. Otuda je svo neprekidno, jer bivstvo prijanja uz bivstvo […]

Ali pošto je međa krajnja bivstvo je završeno svugde nalik obujmu dobro zaobljene lopte, jednako od središta svuda; jer niti ovde nešto više niti tamo nešto tanje ne sme ono biti; Jer niti ne-bivstvo jeste, što bi ga zaustavilo da dopre do sličnog, niti bi bivstvo od bivstva moglo da bude ovde više a tamo manje, pošto je ono cello neokrnjivo; jer odasvud isto ono jednako seže u međama.

(Fragmenti elejaca Parmenid, Zenon, Melis, 67 – 73, Bigz, Beograd, 1984)

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s