BRANKO MILIĆ – Ekonomska osnova društvenih koncepcija A. Smita


Osnovna nit genijalnog enciklopedijskog duha Adama Smita u njegovom ‘’istraživanju prirode i uzroka bogatstva“ jeste od velikog zanačaja. To je ekonomska sloboda, bezgranična, u prodoru preko svih lokalnih i nacionalnih barijera. Marks podvlači da je Smitovo društvo – društvo slobodne konkurencije! Koncepcije društa kod Smita imaju svoju filozofsku ali i etičku osnovu. Društvo je, po Smitu, sastavljeno iz ličnosti, iz zbira ličnosti. Interes društva jeste zbir interesa ličnosti… A interesi ljudi su egoistički, jer je etika Smita zasnovana na egoizmu kao pokretaču svih inicijativa. Smit je pokušao da prikaže inicijativu pojedinaca kao altruističko shvatanje interesa drugih…. ali krajnja konsekvenca jeste egoizam interesa. Prema tome, egoistička je i etika.

Smit je tretirao jednu veliku društvenu kategoriju – podelu rada. U tom svom poduhvatu on ima velikih zasluga jer je podelu rada shvatio nesumnjivo progresivno: podela rada prikazuje se kao poluga ekonomskog progresa nacije ili kako to Adam Smit apostrofira “bogatstva nacije“. Za A. Smita zakoni kapitalističkog društvenog sistema pojavljuju se kao nepromenljivi, večni. Za nas je od posebne važnosti Smitova podela društva na klase. Osnova podele jeste dohodak, upravo tri vrste dohotka, ili govoreći Smitovim jezikom to su:
– Zemljišna renta
– Najamnima
– Profit
To su osnovne kategorije dohotka i iz njih sve ostale-. Direktna posledica jeste da postoje tri klase (Smit ih naziva “orders“ – društveni redovi). On smatra da “celokupna novčano izražena godišnja proizvodnja deli se … u tri dela: zemljišnu rentu, najamninu i profite stanovništva i predstavljja dohodak pri razmeni društvenih redova naroda….“ I nešto dalje, vrlo značajno: “To su tri velika, orginalna i konstitutivna društvena reda svakog civilizovanog društva, od čijeg dohotka svaki dohodak društvenog rada je izveden u krajnjoj analizi.

Kako se vidi Smit je reljefno nerazrešivo povezao svoju teoriju dohodka sa strukturom kapitalističkog društva u industrijskom periodu razvoja. To je njegova zaista velika istorijska zasluga. U tom pogledu, on je daleko iznad svih svojih predhodnika i mnogih potonjih ekonomskih i društvenih mislioca. Direktna posledica ovakvih teza jeste emancipacija najamnine, njeno “očišćenje“ od ostalih dohodaka. Znači, Smit je konkretno utvrdio da su industrijski radnici različiti od ostalih društvenih redova.

Direktno vezana za njegove osnove ekonomskih izlaganja nalazi se kategorija rada. Smit joj je posvetio dužnu pažnju i predstavio je kao veoma pronicljim mislioc. Rad je predstavljen kao osnovna poluga ekonomskog blagostanja i prosperiteta. Ali dalje, on nije hteo da istražuje ko je nosilac rada. Smit je dao jednu veoma važnu podelu rada, podelu na produktivni i neproduktivni rad. Takva podela je postojala, ali je Smit postavio problematiku produktivnosti rada na osnovu svojih koncepcija o progresu materijalnih snaga društva kao poluge prosperiteta naroda. Raniji teoretičari – tipični su u tom smislu i najozbiljniji fiziokrati – zastupali su plus ili minus produktivnosti po granama, to jest davali isključivu prednost agrikulturi. Smit je dublji i konkretniji od svih njih: produktivan rad je rad u proizvodnji. I odmah je ukazivao na one društvene slojeve koji su tipično neproduktivni: predstavnici bitrokratije itd. Indirektno ako se radi o granama, glavni akcenat Smit polaže na industrijski produktivni rad. I u tom pogledu on je iznad svih. U svakom slučaju, u istoriji nauke, Smit ostaje jedna od gigantskih ličnosti u oblasti izučavanja političke ekonomije. Nužnost tretiranja društvenih aspekata ekonomskih kategorija, njegovo povezivanje etike i ekonomije i najzad izvesne realne i pronicljive ideje o nekin društvenim kategorijama ukazuju ga i kao pisca socioloških kategorija.

Branko Milić

2 thoughts on “BRANKO MILIĆ – Ekonomska osnova društvenih koncepcija A. Smita

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s