ARTUR ŠOPENHAUER – izvod iz dela (Svet kao volja i predstava)


ARTUR ŠOPENHAUER – izvod iz dela (Svet kao volja i predstava)

„Svet je moja predstava“.– Ova istina važi za svako živo i spoznajuće biće, mada samo čovek može da dovede do refleksivne apstraktne svesti. Ako to zaista i učini, onda se može reći da se u njemu rodio filozofski razbor. Tada mu postaje jasno i izvesno da on ne poznaje nikakvo sunce, nikakvu zemlju, već samo oko, koje sunce vidi, ruku, koja zemlju oseća. On zna da svet koji ga okružuje postoji tu samo kao predstava, što će reći, uvek samo u odnosu na nešto drugo, na onog ko predstavu ima, tj. na njega samog. […]

Svet je predstava. Ova istina nikako nije neka nova istina. Ona se nalazila već u skeptičnim razmatranjima, u polazištu Dekartove misli. No, Berkli je bio prvi koji ju je odlučno iskazao, i tako stekao besmrtnu zaslugu za filozofiju, mada ostatak njegovog učenja ne može izdržati ispit. Prva Kantova greška bila je što je prenabregao to načelo. Nasuprot tome, tu osnovnu istinu vrlo rano su spoznali mudaci Indije i ona se ukazuje kao osnovno načelo Vedanta filozofije. „Stvar po sebi je samo volja.“ Kao takva, volja nije predstava već se „toto genere“ od nje razlikuje. Ona je ono od čega je svaka predstava, svaki objekat, svaka pojava, zapravo objektivitet. Ona je ono najbitnije, srž sveg pojedinačnog a isto tako i celine. Ona se manifestuje u svakoj prirodnoj sili koja slepo dela; ona se takođe manifestuje u smišljenom delanju čovekovom, što predstavlja veliku razliku, ali pogađa samo stepen njenog manifestovanja, a ne njenu suštinu. Volja kao „stvar po sebi“ leži izvan oblasti načela razloga u svim njenim oblikovanjima, pa je, prema tome, upravo bezrazložna, ali je ipak svaka njena pojava potpuno podložna načelu razloga. Osim toga, volja je sloboda od svakog „mnoštva“, mada su bezbrojne njene manifestacije u vremenu i prostoru; ona je „jedno“, ali ne kao što je to“jedno“ jedan objekat čije se jedinstvo spoznaje samo u suprotnosti mogućem „mnoštvu“, a niti kao što je „jedno“ jedan pojam koji nastaje samo pomoću apstrakcije od „mnoštva“, već je volja „jedna“ kao ono što leži van vremena i prostora, izvan „principio individuationis“, tj. izvan mogućnosti mnoštva.[…]

Volja, koja posmatrana sama po sebi, jeste nesposobna za saznanje, beslovesna i slepa, neobuzdani poriv, onakva kakvom je vidimo da se manifestuje još u neorganskoj i biljnoj prirodi, kao i njihovim zakonima, a isto tako i u vegetativnom delu našeg vlastitog života, ta ista volja pridolaskom sveta predstave, koji se razvija služeći joj, stiče saznanje o svom htenju i o tome šta to htenje jeste, o tome da to što ona hoće nije ništa drugo do ovaj svet, ovaj život, baš kakav jeste.[…]

Volja je stvar po sebi, unutrašnja sadržina, suština sveta, dok su život, vidljivi svet, pojave, samo ogledalo volje. Otud će život biti nerazdvojni pratilac volje, isto kao što je i senka pratilac tela, i svuda gde je volja tu su i život i svet. Sve dok smo puni volje za život ne treba da se brinemo za svoju egzistenciju, čak ni pred samom smrti. […]

(Artur Šopenhauer, Svet kao volja i predstava, 25/160, 302/324, Matica srpska, Novi sad, 1986)

6 thoughts on “ARTUR ŠOPENHAUER – izvod iz dela (Svet kao volja i predstava)

  1. Ovi tekstovi su pravo osveženje i veoma lepa ideja kako se filozofija može približiti čitaocima. Pročitavši ovaj Ničeov sažetak, iako sam čitala njegovog Zaratrustru, i sažetak Šopenhauera, setila sam se dve veoma zanimljive knjige, verujem, poznate čitalačkoj publici, koje na jedan specifičan način govore o ovoj dvojici velikana evropske misli.

    1. Kad je Niče plakao
    2. Lečenje Šopenhauerom

    Obe knjige je napisao Irvin Jalom, psiholog, koji je pomno proučavao filozofiju i lične živote ovih gigantsih umova. Uspeo da kroz jedan fiktivni, introspektivni prikaz njihovih ličnosti, u formi romana, pruži čitaocu jednu zanimljivu sliku vremena u kojoj su živeli i motivacionu snagu oba mislioca koja ih je prosto gurala u pravcu filozofskog, duboko mislećeg načina izražavanja njihovog bića.

    Psihologija, kao bazična nauka u životu i o životu čoveka, nekako prethodi filozofiji i objašnjava unutrašnje potencijale čoveka, mehanizme njihovih ispoljavanja i opštu egzistencijalnu sliku čoveka na njegovom putu individuacije (oboženja), razvoja ličnosti i širanja svesti. Filozofija egistencije Nikolaja Berđajeva još više približava čovekovu egzistenciju smisla postojanja ne samo filozofskim već i duboko religioznim aspektima čovekovog duhovnog bića.

    Iz svega toga svako od nas može naći način kako zaviriti u dubine sopstvene duše i spoznati istinu o samom sebi.Tek tada ćemo mnogo lakše moći da razumemo i ovaj svet u kome živimo.

    Srdačan pozdrav i podrška

    SUZY

    1. Nešto slično zastupa Marinof, on takođe inicira otvranje filozofskih savetovališta gde bi se kao terapija upotrebljavao sokratski razgovor. Jer medicinizacija pa i psihologizacija može čak i da škodi onome čiji je problem duhovne prirode. Naime svako od nas može zapasti u filozofsku krizu tj. svako može izgubiti svrhu ili smisao postojanja, shodno tome cilj filozofskog savetnika bi bio da “artikuliše svoj pogled na svet“ (tj. da prevrednuje sopstvenu životnu priču).
      Hvala na podršci, ona u ovom vremnu post-filozofije ili u vremenu kraja filozofije, svakako znači!

  2. Kao i obicno,surfajuci,naletimo na blogove drugih. neki nas zaintrigiraju.Meni se to desilo sa Vasom stranicom.Ovaj tekst sam pozelela prebaciti na moju stranicu pa trazim dozvolu.Podrazumeva se stavljanje linka.

    pozdrav

  3. Bila sam slobodna da stavim u dnu svog bloga link na Vas blog. Nije najprikladnije mesto za vasu stranicu,pa moram dati objasnjenje. Nekoliko pijatelja koji su po struci filozofi redovno svracaju.Pretpostavljam da ce im se stranica dopasti.
    pozdrav
    Inace,za licnu informciju,ja sam po struci muzikolog.O muzici ne pisem jer je moja stranica mesto za opustanje.Krajnje neobavezno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s