DEJVID HJUM – izvod iz dela (Istraživanje o ljudskom razumu)


DEJVID HJUM – izvod iz dela (Istraživanje o ljudskom razumu)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SUMNJA, NAVIKA.

Svi predmeti ljudskog uma ili istraživanja mogu se prirodno podeliti u dve vrste, naime u odnose ideja i u činjenice. Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija, algebra i aritmetika i ukratko svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna. Da je kvadrat nad hipotenuzom jednak kvadratu nad ostalim dvema stranicama, je stav koji izražava odnos među tim figurama. Da je tri puta pet jednako polovici od trideset, izražava odnos među tim brojevima. Stavovi te vrste mogu se otkriti samo misaonom radnjom, nezavisno od onoga što postoji bilo gde u svemiru. Da u prirodi nikad nije bilo kruga ili trougla, istine, koje je dokazao Euklid, zauvek bi zadržale svoju izvesnost i očiglednost.

Činjenice, koje predstavljaju drugu vrstu predmeta ljudskog uma, ne mogu se ustanoviti na isti način, niti je očiglednost njihove istinitosti, koliko god bila jaka, jednake prirode kao ona ranije. Ono što je suprotno nekoj činjenici još uvek je moguće; jer to nikad ne može da uključuje protivrečnost, i duh tu suprotnost zamišlja sa jednakom lakoćom i jasnoćom, kao da je ne znam koliko u skladu sa stvarnošću. Da sunce sutra neće izaći, nije manje shvatljiva teza i ne uključuje više protivrečnosti nego tvrdnja da će izaći. Zato bismo uzalud pokušavali da dokažemo njenu neistinitost. Kad bi ona bila demonstrativno neistinita, uključivala bi neku protivrečnost i nikada je duh ne bi mogao jasno zamisliti. Stoga bi moglo biti vredno pažnje istražiti u čemu je priroda očiglednosti, koja nam daje sigurnost o bilo kojoj stvarnoj egzistenciji i činjenici izvan datog svedočenja naših čula ili podataka našeg pamćenja.[…]

Čini se da se sva zaključivanja o činjenicama temelje na odnosu uzroka i posledice. Jedino pomoću tog odnosa možemo poći dalje od očiglednosti našeg pamćenja i naših čula. Ako biste nekog upitali zašto veruje u neku činjenicu koja nje neposredno data, na primer da se njegov prijatelj nalazi na selu ili u Francuskoj, on bi vam za to naveo neki razlog. Taj bi razlog bio neka druga činjenica, recimo njegovo primljeno pismo ili znanje o njegovim ranijim odlukama i obećanjima. Čovek koji bi na pustom ostrvu našao sat ili kakav drugi mehanizam zaključio bi da je na tom ostrvu jednom bilo ljudi. Sva naša zaključivanja o činjenicama iste su prirode. I tu se neprestano pretpostavlja da postoji neka veza između sadađnje činjenice i one koje se iz nje izvodi. Kad ne bi bilo ničeg što ih povezuje, zaključak bi bio sasvim nesiguran. Kad čujemo neki artikulisani i racionalni govor u mraku, sigurni smo da je prisutna neka osoba. A zašto? Zato što su to posledice ljudskog delovanja i stvaranja usko povezane s njim. Raščlanimo li sve druge zaključke te prirode, otkrićemo da se temelje na odnosu uzroka i posledice i da taj odnos ili blizak ili dalek, direktan ili paralelan. Vrućina i svetlost su paralelne posledice vatre, pa se o jednoj posledici može s pravom zaključiti iz druge.  Ako bismo pak hteli dobiti zadovoljavajuće objašnjenje o prirodi te evidencije koja nas uverava u činjenice, moramo istražiti kako dolazimo do saznanja uzroka i posledice. Usudiću se da ustvrdim u obliku opšte teze koja ne dopušta izuzetke, da se znanje o tom odnosu ni u kom slučaju ne postiže zaključivanjem a priori, već da u potpunosti potiče iz iskustva, kad nalazimo da su određeni predmeti stalno međusobno povezani. Pokažite neki predmet čoveku ma koliko jakog prirodnog razuma i darovitosti; ako je taj predmet njemu potpuno nov, on ni najsavesnijim ispitivanjem njegovih čulnih svojstava neće moći da otkrije nijedan njegov uzrok ili posledicu. Pretpostavomo li da je Adam od samog početka imao potpuno savršene umne sposobnosti, on po telućem stanju i prozirnosti vode ne bi mogao zaključiti da se u njoj može utopiti, niti bi iz svetlosti i topline vatre zaključio da bi ga ona mogla uništiti. Svojstvima koja su dostupna čulima nikada nijedan predmet ne otkriva uzroke koji su ga proizveli kao ni posledice koje će iz njega proizaći; niti može naš um bez pomoći iskustva ikada izvesti bilo kakve zaključke o stvarnoj egzistenciji i činjenicama.[…]

Međutim, mi ipak nismo dobili nikakav zadovoljavajući odgovor na prvo postavljeno pitanje. Sa svakim rešenjem i dalje iskrsava novo pitanje, jednako teško kao i prethodno, i vodi nas daljim istraživanjima. Kad se pita: kakva je priroda svih naših zaključivanja o činjenicama? čini se da je pravi odgovor da se one temelje na odnosu uzroka i posljedice. A kad se pita: šta je temelj svih naših zaključivanja i zaključaka o tom odnosu? može se odgovoriti jednom reči: ISKUSTVO. Ali, ako nas naše istraživačko raspoloženje tera još dalje i pitamo: šta je temelj svih zaključaka iz iskustva? to uključuje novo pitanje, koje je možda teže rešiti i protumačiti. […]

Postoji neki drugi princip koji deluje kad on [bilo ko] stvara takav zaključak. Taj je princip običaj ili navika. Jer kada god ponavljanje nekog određenog postupka ili radnje proizvodi skolonost ka ponavljanju istog postupka ili radnje, bez prisile bilo kakvog zaključivanja ili razumskog procesa, uvek kažemo da je ta sklonost posledica običaja. Upotrebljavajući tu reč ne tvrdimo da smo naveli poslednji razlog te sklonosti. Mi samo ukazujemo na jedan princip ljudske prirode koji je široko priznat i dobro poznat po svojim posledicama.Svi zaključci iz iskustva su zato posledice navike, a ne umovanja.

(Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu,  80 – 98, Naprijed, Zagreb, 1988)

One thought on “DEJVID HJUM – izvod iz dela (Istraživanje o ljudskom razumu)

  1. *** Saznati verovanjem ***
    ————————————
    * „ Blagosloven da si,o Gospode,naš Bože,Bože naših otaca,Bože Avrama,Bože Isaka i Bože Jakova,veliki,moćni i poštovani Bože,najveći Bože koji udeljuješ dobrotu punu ljubavi i poseduješ sve stvari,koji pamtiš pobožnost patrijaraha i koji ćeš u ljubavi doneti iskupljenje ” * Pokrenuvši utehu i ohrabrenje,ohrabrenje i utehu dobijaš * Svaka osoba kada imala bi verovanjem saznanje,krstivši se,da u svakom srcu je Isus,ne bi bilo poplava,zemljotresa,ubistava,i ostalih zlih dešavanja * Istom mišlju,pa i svako godišnje doba,svima bi sve savršeno odgovaralo * Gledajući generalno globalno,na našoj ravnoj,odnosno,okrugloj planeti,više od mnogih,krstivši se,nemaju verovanjem saznanje da i u njihovom srcu je Hristos * Ostavši na putu takvom,neki od njih sada verovanjem znaju * Svet,svet,svet,svet je nad vojskama Bog,i danas,svi su puni Duha Svetog * Ocu,Sinu i Duhu Svetom,odnosno,Bogu Isusu Hristu,kroz svako biće,kroz sva vremena,kroz sve svetove,na nebu i zemlji,slava,čast i poklonjenje *

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s