DŽORDŽ BERKLI – izvod iz dela (Rasprava o principima ljudskog saznanja)


DŽORDŽ BERKLI – izvod iz dela (Rasprava o principima ljudskog saznanja)

 

MOŽEMO LI VEROVATI U ONO ŠTO SE NE MOŽE OPAZITI

1.Očigledno je svakome ko proučava predmete ljudskog sazanja da njih čine ili ideje zaista utisnute u čula, ili objekti koje opažamo kad obratimo pažnju na osećanja ili operacije svesti, ili, najzad, ideje obrazovane pomoću pamćenja i mašte – bilo sastavljanjem, rastavljanjem ili samo predstavljanjem onih prvobitno opaženih ideja na gore pomenute načina […]

2.Ali pored sve te beskrajne raznovrsnosti ideja ili objekata saznanja postoji i nešto što ih saznaje ili opaža i što na njima vrši različite operacije, kao što su htenje, zamišljanje, zapamćivanje (itd.). Ovo opažajuće, aktivno biće je ono što ja nazivam svešću (mind), duhom (spirit), dušom (soul) ili svojim ja (my self). Tim rečima ja ne označavam nijednu od svojih ideja, već nešto potpuno različito od njih, nešto u čemu one postoje ili, što je isto, čime su one opažene; jer, postojanje jedne ideje sastoji se u tome da je opažena.

3. Da naše misli, osećanja i ideje obrazovane maštom, ne postoje van svesti,nešto je sa čime će se svi složiti. (A meni se čini) ne mane očiglednim da razni osećaji ili ideje utisnute u čula, ma kako međusobno spojene ili kombinovane (to jest ma kakve objekte one obrazovale) ne mogu postojati drukčije do u nekoj svesti koja ih opaža. Mislim da intuitivno znanje o ovome može steći svako ko želi da obrati pažnju na ono što se razume pod terminom postojati kada se on primeni na čulne stvari. Za sto na kome pišem ja kažem da postoji; drugim rečima, jag a vidim i osećam: i kada bi bio izvan svoje radne sobe rekao bi da postoji – misleći time da kažem da kada bih bio u svojoj radnoj sobi mogao bih dag a opazim ili da ga neki drugi duh sada zaista opaža. Neki se miris širio, to jest, mi smog a osetili; neki je zvuk odjeknuo, to jest, mi smo nešto čuli; nešto je bilo obojeno ili uobličeno i to smo opazili vidom ili dodirom. To je sve što ja mogu da razumem pod ovim i sličnim izrazima. Jer, (meni je) potpuno nerazumljivo ono što se govori o apsolutnom postojanju nemislećih stvari, bez obzira da li su opažene ili ne. Njihovo esse je percipii; one takođe, ni na koji način ne bi mogle postojati izvan svesti ili mislećih stvari koje se opažaju.

4. Mišljenje da kuće, planine, reke i, jednom rečju, svi čulni objekti, poseduju egzistenciju, prirodnu ili stvarnu, nezavisno od toga da li su opaženi razumom ili ne, zaista neobično preovlađuje među ljudima. Ali ma sa kolikim uverenjem ili slaganjem ovaj princip bio prihvaćen u svetu, ipak svako ko je spreman dag a ispita može, ako se ne varam, opaziti da sadrži očiglednu protivrečnost. Jer, šta su ti objekti do stvari koje opažamo čulima? I šta mi opažamo osim naših sopstvenih ideja ili osećaja? I nije li očigledno apsurdno da bi bilo koji od njih ili bilo koja njihova kombinacija mogla postojati neopaženo?

5. Ako svestrano ispitamo ovo uverenje ispostaviće se, možda, da ono u krajnjoj liniji zavisi od učenja o apstraktnim idejjama. Jer, može li se naći bolji primer preterivanja u apstrahovanju nego kad smatramo das u čulni objekti jedno, a opaženi objekti drugo; tako da zamišljamo da čulni objekti postaju neopaženi? Šta su svetlost i boje, toplo i hladno, rasprostrtost i oblici – jednom reči ono što vidimo i osećamo – do isto toliko osećanja pojmova, ideja, ili čulnih utisaka? I da li ih je moguće, čak u mislima, odvojiti od opažaja? To bi za mene bilo isto toliko lako kako kada bi trebalo da odvojim jednu stvar od nje same.

6. Neke istine su tako bliske i očigledne svesti da čovek treba samo da otvori oči da bi ih video. Takvom smatram sledeću važnu istinu, naime da sva bića na nebu i stvari na zemlji, jednom reči sva ona tela koja obrazuju ogromnu svetsku zgradu, uopšte ne postoje van neke svesti; da je njihovo biće u tome da budu opažene ili saznate; da, prema tome, sve dok ih nisam stvarno opazio, odnosno sve dok ne postoje u mojoj svesti, ili u svesti bilo kog drugog otvorenog duha, one ili uopšte ne mogu postojati ili mogu postojati u svesti nekog večnog duha: pripisati bilo kom njihovom delu egzistenciju nezavisnu od nekog duha potpuno je neshvatljivo i povlači za sobom sve apsurdnosti apstrakcije. (Da bi se u to uverio, čitalac treba samo da razmisli i pokuša da u svojim sopstvenim mislima razdvoji biće neke čulne stvari od toga da je ona opažena).

7. Iz onoga što je rečeno (očigledno je) da nema nikakve druge supstancije osim duha, ili one koje opaža. Ali radi potpunijeg dokaza ove tačke imajmo na umu da su čulni kvaliteti boja, oblik, kretanje, miris, ukus (itd.), tj. Ideje opažene čulima. Očigledna je protivrečnost, dakle, da ideja postoji u nekoj stvari koja ne opaža; jer imati neku ideju isto je što i opažati; ono, prema tome, u čemu boja, oblik (i slični kvaliteti) postoje mora ih opažati. Otuda je jasno da ne može biti nikakve ne – misleće supstancije ili supstrata tih ideja.

8. Ali, reći ćete vi, mada same ideje ne postoje izvan svesti, ipak možda ima stvari sličnih njima, tako da su ideje kopije ili slike onih stvari koje postoje izvan svesti u nekoj nemislećej supstanciji. Odgovaram: jedna ideja ne može ličiti ni na šta drugo do na jednu ideju; neka boja ili oblik ne mogu ličiti ni na šta drugo do na neku drugu boju ili na neki drugi oblik. Ako se makar malo zagledamo u naše misli, videćemo da nam je nemoguće da zamislimo neku sličnost izuzev samo između naših ideja. Još jednom pitam da li su ti pretpostavljeni originali ili spoljašnje stvari, koje naše ideje odslikavaju ili prestavljaju, i sami opažljivi ili nisu? Ako jesu, onda su oni ideje i mi smo postigli naš cilj; ali ako vi kažete da oni nisu ideje, ja se obraćam svima sa pitanjem da li ima smisla tvrditi da neka boja liči na nešto nevidljivo; da tvrdo ili mekano liči na nešto neopipljivo, a tako je i sa ostalim.

(Dzordz Berkli, Rasprava o principima ljudskog saznanja, 36 – 47/ Bigz, Beograd, 1977)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s