DžON LOK – izvod iz dela (Ogled o ljudskom razumu)


DŽON LOK – izvod iz dela (Ogled o ljudskom razumu)

O IDEJAMA

Sve ideje potiču od senzacije (sensation) ili od refleksije (razmišljanja, reflection). – Zamislimo onda da je duh, kako kažemo, prazan beli papir bez ikakvih znakova na sebi, bez ikakvih ideja; kako on to do njih dolazi? Odakle mu ta velika zaliha koju je vredna i neobuzdana ljudska mašta naslikala na njoj u gotovo beskrajnoj raznolikosti? Odakle mu sva građa razuma i saznanja? Na to odgovaram jednom rečju: iz iskustva; na njemu se temelji sve naše saznanje i iz njega ona konačno proizilazi. Naša posmatranja, primenjena bilo na spoljne čulne predmete, bilo na unutrašnje radnje našeg duha, koje smo samo opazili i o kojima razmišljamo jest ono što našem razumu daje svu građu za mišljenje. To dvoje jesu izvori saznanja, iz kojih potiču sve ideje koje imamo ili koje od prirode možemo imati.

Predmeti oseta – jedan od izvora ideja – Prvo. Naša čula, upoznavši se s pojedinim čulnim predmetima, dovode duhu više različitih opažanja stvari u skladu sa različitim načinima na koje ti predmeti na njih deluju. Tako dolazimo do ideje koje imamo o žutom, belom, vrućem, hladnom, mekom, tvrdom, gorkom, slatkom i o svemu onom što zovemo čulnim opažanjem – kvalittetima. Kad kažem da čula dovode do tog kvaliteta duha, pod tim imenom mislim da oni od spoljnihpredmeta dovode duhu ono što tamo izaziva te opažaje. Taj veliki izvor većine ideja koje imamo, što potpuno zavisi od naših čula i preko njih dolazi razumu, zovem „čulnošću“ (senzacijom).

Radnje našeg duha – njihov drugi izvor. – Drugo. Drugi izvor iz koga iskustvo snabdeva razum idejama jeste opažanje radnji našeg vlastitog duha u nama samima, kad se bavi idejama koje je dobio. Te radnje, kojima duša reflektuje (razmišlja) i razmatra, snabdevaju razum drugim nizom ideja, koje on ne bi mogao imati od spoljnih predmeta. To su opažanje, mišljenje, sumnjanje, verovanje zaključivanje, saznavanje, htenje i sve različite delatnosti našeg vlastitog duha, kojih smo svesni i koje u sebi primećujemo te od njih dobijamo u svoj razum tako razgovetne ideje kao što ih dobijamo od predmeta koja deluju na naša čula. Taj izvor ideja ima svako potpuno u samom sebi; te iako to nije čulo, jer nema nikakve veze s spoljnim predmetima, ipak je veoma slično i može se dosta prikladno nazvati „unutrašnjim čulom“. Ali kako drugi izvor zovem „čulnošću“, to taj zovem „refleksijom“ , jer su ideje koje pruža samo takve kakve duh dobija reflektujući (razmišljajući) o vlastitim radnjama u sebi samom. Pod refleksijom ja ću u sledećem delu ove rasprave, razumevati znanje koje duh dobija o vlastitim radnjama i o načinu na kojji dolazi do toga da ideje o tim radnjama budu u razumu. To dvoje, naime spoljne materijalne stvari, kao predmeti čulnog opažanja, i unutrašnje radnje našeg vlastitog duha, kao predmeti refleksije jesu, po mom mišljenju, jedini izvori iz kojih potiču sve naše ideje.[…]

Sve naše ideje potiču iz jednog ili drugog od tih izvora Čini mi se da u razumu nema nit raga nekoj ideji koju on ne bi dobijao iz jednog od ta dva izvora. Spoljni predmeti snabdevaju duh idejama čulnih kvaliteta, a to su svi ti različiti opažaji, koje oni u nama proizvode; a duh snabdeva razum idejama o svojim vlastitim radnjama […]
Sve što duh opaža u sebi ili što je neposredan predmet opažanja, mišljenja ili razuma zovem „idejom“, a moć da se u našem duhu proizvede ideja zovem „kvalitetom“ subjekta, u kome se ta sila nalazi. Ako, na primer grudva snega ima moć da u nama proizvede ideje belog, hladnog i okruglog, sile koja u nama proizvode te ideje, ako su u snežnoj grudi, ja zovem „kvalitetima’“, a ako su oseti ili opažaji u našem razumu, zovem ih „idejama“. Ako ponekad o tim idejama govorim kao da su one u samim stvarima, treba da se razume da mislim na one kvalitete u predmetima koje u nama proizvode te ideje.[…]

Primarni kvaliteti – Tako posmatrani, kvaliteti u telima jesu najpre oni koji su neodvojivi od tela, u bilo kojem se stanju ono nalazilo; oni koje stalno zadržava u svim promenama i preobražajima koje trpi, pa ma kakva se sila prema njemu upotrebila, i oni koje čula nalaze u svakoj čestici materije, koja je dosta velika da se opazi, i za koje duh nalazi das u neodvojive od svake čestice materije, pa bila ta čestica i toliko mala da je naša čila samu opaze. Na primer, uzmite zrno pšenice i podelite ga na dva dela: svaki deo još uvek ima čvrstoću, protežnost, oblik i pokretljivost. Podelite li ga opet, on će i dalje zadržati iste kvalitete. Tako gad elite dok se delovi više ne mogu osetiti, ali svaki od njih ipak mora zadržati sve kvalitete[…]

Njih zovem prvobitnim ili primarnim kvalitetima tela za koje, mislim, možemo primetiti da u nama proizvode jednostavne ideje, na primer čvrstoću, protežnost, oblik, kretanje ili mirovanje i broj.

Sekundarni kvaliteti. – Drugo. Sekundarnim kvalitetima zovem one kvalitete koji zaista nisu ništa u samim predmetima, već su sile koje njihovim primarnim kvalitetima, tj. veličinom, oblikom, strukturom i kretanjem njihovih neosetnih delova, u nama proizvode razne osete, npr. Boje, zvukove, ukus itd. Njima se može dodati treća vrsta, za koju se sme dopustiti da su samo sile, iako su to jenako stvarni kvaliteti u subjektu, kao one koje, da udovoljim uobičajenom načinu govora zovem kvalitetima, ali zbog razlikovanja, sekundarnim kvalitetima. Jer sila u vatri, koja svojim primarnim kvalitetima proizvodi novu boju ili čvrstoću u vosku ili glini, jednako je toliko kvaliteta u vatri kao što je to i njena moć da se istim primarnim kvalitetima tj. veličinom, strukturom,kretanjem svojih neosetnih delova, u meni proizvede nova ideja ili oset topline ili gorenja, koju nisam ranije osetio.

Ideje primarnih kvaliteta su slike, one sekundarnih kvaliteta ne. Odavde je, verujem, lako izvući zaključak das u ideje primarnih kvaliteta tela slike tela, i njihovi uzori stvarno postoje u samim telima, ali ideje koje te sekudarnog kvaliteta u nama proizvode te osete; i ono što je slatko, modro ili toplo u ideji u samim je telima samo neka veličina, i kretanje neosetnih delova kojima dajemo te nazive.

(Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu, 287–290, Naprijed, Zagreb)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s