TOMAZO KAMPANELA – izvod iz dela (Grad sunca)


GRAD SUNCA ILI O IDEJI REPUBLIKE

   

 

 

 

 

 

 

 

     Hospitalac: Kazuj mi molim te, šta ti se sve dogodilo na toj plovidbi.

    Đenovljanin: Već sam ti pričao kako sam proputovao ceo svet i najzad stigao na Taprobanu, i kako sam bio primoran da se iskrcam i da se onde, bojeći se stanovnika, sklonim u šumu; kako sam se na kraju izvukao iz nje i našao se na jednoj velikoj ravnici odmah ispod ekvatora.

    Hospitalac: A šta se tamo desilo?

    Đenovljanin: Iznenada sam nabasao na veliku gomilu naoružanih ljudi i žena, od kojih su mnogi poznavali naš jezik, i oni me odmah odvedoše u Grad Sunca.

    Hospitalac: Reci mi, kako je taj grad uređen? Kako se njime upravlja?

    Đenovljanin: Na vrlo prostranoj ravnici uzdiže se ogromno brdo na kome je sagrađen veći deo grada, ali se mnogi njegovi delovi nalaze na širokom prostoru van podnožja tog brda, a ono je toliko veliko da prečnik grada iznosi više od dve milje, tako da obim iznosi sedam milja; ali kako je zemljište neravno, on zauzima više mesta no da je u ravnici. Grad se deli na sedam ogromnih pojaseva ili krugova koji nose imena sedam planeta, a iz jednog u drugi se dolazi preko četiri kaldrmisana puta i kroz četvora vrata koja su okrenuta na četiri strane sveta. I zaista je tako sagrađen da bi onaj ko osvoji prvi krug morao da uloži dvostruk napor da bi osvojio drugi, a još veći napor da bi osvojio treći, te bi morao sve dalje da udvostručava i snage i napore.

I stoga mora sedam puta dag a osvaja onaj koji želi da ga podjarmi. Ali ja mislim da se ni prvi pojas ne može osvojiti – tako je debeo, nasut zemljom, utvrđen bastionima, kulama, bombardama i rovovima. Ušao sam, dakle na Severnu kapiju (koja je okovana gvožđem i načinjena da se može dizati i spuštati i lako i dobro zatvarati, zahvaljujući veštoj izradi šipova koji se okreću u svojim ulubljenjima na hrastovim dovratcima) i ugledao ravnu površinu široku sedamdeset koraka između prvog i drugog bedema. Odatle se mogu videti ogromči dvorci, svi povezani sa bedemima drugoga pojasa tako da bih mogao reći da je sve jedna građevina. S polovine visine dvorca dižu se neprekidni lukovi oko čitavog kruga, na kojima se nalaze hodnici za šetnju, a koje odozdo drže divni debeli stubovi što opasuju arcade kao kod peristila ili manastirskih tremova. Dole se ulazi u te zgrade nalaze samo na unutrašnjem zidu, u njegovom ugnutim delu; u donje spratove se ulazi neposredno, a u gornje mermernim stepenicama koje vode u slične unutrašnje hodnike, a iz ovih u gornje odaje koje su lepe i imaju prozore i na utrgnutom i na izobličenom zidu. Stoga izbočeni zid, tj. spoljašnji, ima debljinu osam pedi, ugnuti tri a pregradni jednu ili jednu i po. Odatle se izbija na drugu ravan, užu od prve za skoro tri koraka, s koje se vidi prvi zid drugoga kruga, ukrašen sličnim hodnicima gore i dole, a s unutrašnje strane ide drugi zid koji opasuje dvorce s drugim balkonima i sličnim perstilima koje se odozdo naslanjaju na stubove; a gore, gde su vrata koja vode u gornje odaje, nalaze se izvanredne slike. I tako se odatle ide kroz slične krugove i dostruke zidove u kojima se nalaze dvorci spolja ukrašeni galerijama koje drže stubovi sve do završnog kruga, neprekidno preko ravni. Ali kad prođeš kroz vrata, koja su dvostruka, tj. na spoljašnjem i unutrašnjem zidu, penješ se stepenicama, ali su one tako načinjene da se penjanje skoro i ne oseća, jer se ide iskosice, a visina stepenika je zbog pada jedva primetna. Na vrhu brda nalazi se ravna prostranija terasa, nasred koje se diže hram sagrađen izvanrednom veštinom.

    Hospitalac: Nastavi samo, samo nastavi: govori, tako ti života!

    Đenovaljanin: Hramu daje lepotu savršeno okrugao oblik.

On nije opkoljen zidovima, a leži na debelim i srazmernim stubovima. Ogromna kupola, sagrađena izvanrednom veštinom, završava se u sredini, ili u zenitu, malom višom kupolom s otvorom nad samim oltarom. Taj jedinstveni oltar nalazi se u središtu hrama i opasan je stubovima. Hram zatvara prostor od tridesetpet koraka. Na kapitele stubova nastavljaju se spolja lukovi, koji se dižu na nekih osam koraka i koje drži drugi red stubova koji leže na širokom i čvrstom zidu visine tri koraka; između ovoga i prvoga reda stubova idu donje galerije popločane klupe, pa i među unutrašnjim stubovima što drže hram uma vrlo mnogo lepih pokretnih stolica. Na olataru se vidi samo jedan veliki globus, na kojem je naslikano celo nebo, i drugi globus, na kome je naslikana zemlja. Zatim se na svodu velike kupole vide naslikane sve nebeske zvezde od prve do šeste veličine, a pod svakom od njih izneti su u tri mala stiha ime i sile kojima utiču na zemaljske stvari. Tamo su i polovi, i veći i manji krugovi koji su u hramu prestravljeni upravno prema horizontu, ali ne u potpunosti, jer dole nema zida; ali se, izgleda, mogu završiti prema onim krugovima koji su prestavljeni na globusima oltara. Pod hrama blista dragocenim kamenjem. Sedam zlatnih kandila vise, goreći neugaslim plamenom, i nose imena sedam planeta. Malu kupolu nad hramom okružuju neke male i lepe ćelije, a iza otvorenog prolaza pod galerijama, ili nad lukovima između unutrašnjih i spoljašnjih stubova, nalaze se mnogo prostranih i lepih ćelija u kojima živi oko četrdeset devet sveštenika isposnika. Nad manjom kupolom uzdiže se neki veoma pokretljiv vetrokaz koji označava pravac vetrova kojih, po njihovom računu, ima trideset i šest. Oni znaju i kakvu godinu donose pojedini vetrovi i kakve promene i na kopnu i na moru, ali samo u pogledu svoga podneblja. Baš se tu pod vetrokazom čuva zlatnim slovima ispisana povelja.

     Hospitalac: Molim te, plemeniti čoveče, objasni mi celokupni način njihove uprave. Jedva čekam to da čujem.

     Đenovljanin: Vrhovni vladar među njima je sveštenik koji se njhovim jezikom zove Hoh (Sunce), a našim bi se reklo Metafizičar. On je glava svih, i u telesnom i u duhovnom pogledu, i u svim pitanjima i nesuglasicama donosi konačnu odluku.  Njemu pomažu tri savladara: Pon, Sin, i Mor ili, našim jezikom rečeno: Moć, Mudrost, i Ljubav. U delokrugu Moći je ono što se odnosi na rat i mir: vojna veština, vrhovna komanda u ratu; ali ipak nije iznad Hoha – Sunca. On lično upravlja vojnim činovnicima, vojnicima, vodi brigu o snabdevanju, utvrđivanju, opsađivanju, ratnim mašinama, radionicama i radnicima koji u njima rade. U delokrug Mudrosti spadaju slobodne veštine, zanati i sve nauke i odgovarajući činovnici i naučnici kao i škole za te nauke. Pod svojom vlašću ima onoliko činovnika koliko ima i nauka: postoji činovnik koji se zove Astrolog, a i Kozmograf, Aritmetičar, Geometar, Istoričar, Pesnik, Logičar, Retor, Gramatičar, Lekar, Fiziolog, Političar, Moralist; imaju samo jednu knjigu koja se zove Mudrost i u kojoj su sve nauke izložene ukratko i sa zadivljujućom lakoćom. Ova se knjiga čita pred narodom prema obredu pitagorejaca. Ovde su, po naređenju Mudrosti, ukrašeni svi unutrašnji i spoljašnji zidovi celoga grada, i donji i gornji, najizvrsnijim slikama i na njima su prikazane sve nauke u izvanrednoj skladnosti. Na spoljašnjim zidovima hrama i na zavesama koje se spuštaju kad sveštenik propoveda, da se ne bi njegov glas gubio među slušaocima, naslikane su zvezde, a kraj svake od njih su u tri mala stiha zabeleženi podaci o veličini, silama i kretanjima. Na unutrašnjem zidu prvoga kruga vide se nacrtane sve matematičke figure u mnogo većem broju nego što sui h pronašli Arhimed i Euklid. Njihove veličine su srazmerne sa zidovima i lepo označene, s kratkim objašnjenjem, samo u jednom malom stihu ispod svake od njih; tu su i definicije i teoreme, itd. Na spoljašnjoj izbočini zida nalazi se velika slika čitave zemlje, u celini; posle nje dolaze naročite karte pojedinih provincija, gde se u kratkim opisima u prozi saznaje za običaje i zakone, život, poreklo i snagu njihovi stanovnika; iznad alfabeta Grada Sunca vide se i alfabeti kojima se služe te provincije.

Na unutrašnjem zidu drugoga kruga, ili drugog niza zida, vide se naslikane sve vrste kamenja, drago i obično kamenje, i raznobojni materijali i metali, a pridodati su i njihovi pravi komadi s tumačenjem u dva stiha ispod svakog. Na spoljašnjoj strain zida prikazana su sva mora, reke, jezera i izvori na čitavom svetu; isto tako i vina, ulja i sve tečnosti kao i njihovo poreklo, odlike i svojstva; tu su i sudovi koji se čuvaju u dubinama zida, puni raznih tečnosti od sto do trista godina, kojima se leče razne bolesti. Takođe su protumačeni slikama i odgovarajućim stihovima i grad, sneg, grmljavina i ostale prirodne pojave. Oni (Solarci) vladaju isto tako veštinom da u sobama stvaraju svakojake atmosferske pojave, tj. Vetar, kišu, grmljavinu, dugu itd. Na unutrašnjoj strani zida trećega kruga naslikane su sve vrste drveća i biljaka, a neke od njih rastu u zemljanim sudovima na izbočinama iznad lukova spoljašnjeg zida, s objašnjenjima gde su prvi put pronađene, kakve su njihove sile i svojstva i u čemu potsećaju na nebeske stvari, na metale i delove čovečjeg tela i na šta liče u oblasti mora, kakva im je primena u medicine itd. Na spoljašnjoj strani prikazane su sve vrse rečnih, jezerskih i morskih riba, njihove navike i odlike, način razmnožavanja, života, gajenja, i kakva je od njih korist u svetu i kod nas, a i njihove sličnosti s nebeskim i zemaljskim stvarima koje su postale prirodno ili veštački; I bio sam prosto zapanjen kad sam video ribu episkopa, verigu, ribu pancir, esker, zvezdu, muški ud, koje potpuno odgovaraju po svome izgledu stvarima što postoje kod nas. Mogu se videti i morski ježevi, puževi, školjke itd. i sve što u morskom svetu vredi da se upozna prikazano je tu u divnim slikama i natpisima. Na unutrašnjoj strani četvrtoga kruga vide se naslikane sve vrste ptica i njihova svojstva, veličine, osobine, boje, način života itd. A među njima se nalazi najistinskiji feniks. Na spoljašnjoj strani zida imaš pred očima sve vrste gmizavaca: zmije, zmajeve, crve; i insekte kao što su muve, komarci, obadi, bube itd. Sa njihovim osobinama, odlikama, otrovnošću i upotrebom. A ima ih mnogo više nego što bismo mogli mi i zamisliti. Na unutrašnjoj strani zida petoga kruga nalazi se toliki broj savršenih zemaljskih životinja da se zaprepastiš. Mi ne poznajemo ni hiljaditi njhov deo; a kako ih je vrlo mnogo i ogromne su vličine, naslikane su i na spoljašnjoj strani kružnoga zida. Ah, koliko samo vrsta konja! Kako su sve to divne slike i kako je sve to pametno objašnjeno.

Na unutrašnjoj strani zida šestoga kruga prikazani su svi zanati sa svojim alatima i njihova upotreba kod različitih naroda, a raspoređeni su prema svom značaju i snabdeveni objašnjenjima. Tu su prikazani i njihovi pronalazači. Na spoljašnjoj strani, pak, naslikani su svi pronalazači nauka, naoružanja, i zakonodavci. Tako sam video Mojsija, Ozirisa, Jupitera, Merkura, Likurga, Pompilija, Pitagoru, Zamolksisa, Solona, Harondu, Foroneja i mnoge druge; imaju i sliku Muhameda koga oni mrze kao neverovatno glupog i ništavnog zakonodavca. Ali sam na najpočasnijem mestu spazio lik Isusa Hrista i dvanaest apostola koje oni smatraju najdostojnijima i veličaju ih kao nad ljude. Video sam Cezara, Aleksandra, Pira, Hanibala i druge junake koji su se proslavili u ratu i miru, naročito Rimljane, čije se slike nalaze na donjim galerijama, A kada sam sa zaprepašćenjem zapitao otkuda znaju našu istoriju, objasnili su mi da oni vladaju znanjem svih jezika i da se žudno i stalno šalju po celom svetu naročite ispitivače i poslanike radi upoznavanja običaja, snaga, načina upravljanja i istorije pojedinih naroda i svega što je kod njih lepo i ružno, da bi zatim o tome izvestili svoju državu, i u tome neopbično uživaju. Tamo sam saznao i to da su Kinezi pre nas pronašli bombarde i štamparstvo. Za sve te slike postoje učitelji, a deca se pre navršene desete godine, obično bez po muke i kao igrajući se upoznaju sa svima naukama prikazivanjem njihovog razvoja. Ljubav pre svega vodi brigu o rađanju, da se muškarci i žene spajaju tako kako bi se dobijalo što bolje potomstvo. I oni nam se potsmevaju što se tako mnogo brinemo o popravljanju rase kod pasa i kod konja, a zapostavljamo narod ljudski. U delokrug istog vladara spade i vaspitanje dece, medicina, prodavci lekova, setva, žetva i prikupljanje plodova, zemljoradnja, stočarstvo, trpeza i kuvanje i uopšte sve što se odnosi na hranu, odelo i polne odnose.

U njegovoj službi se nalaze mnogi učitelji i učiteljice koji su određeni da obavljaju sve te poslove. A Metafizičar vodi brigu o svemu tome pomoću pomenuta tri vladara i ništa se ne radi bez njegova znanja. Svi poslovi republike raspravljaju se među ovom četvoricom, a mišljenju Metafizičara pridružuju se jednodušno svi ostali.

(Tomazo Kampanela, Grad Sunca, 7-15, Kultura, Beograd, 1953)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s