MAKSIM ISPOVEDNIK – izvod iz dela


MAKSIM ISPOVEDNIK – izbor iz dela

 

Predgovor sv. Maksima Ispovednika delima svetog  Dionisija Areopagite

Plemenito poreklo i poznato bogatstvo velikog Dionisija pokazuje već i samo veće Atinjana u koje je izabran da odlučuje. Jer on beše jedan od Areopagita, kako to pokazuje božanstveni Luka prikazujući sveštena dela svetih apostola. Jer reče da je najsvetiji apostol Pavle, došavši u Atinu, ušao u rasprave sa nekima od filosofa epikurejaca, a i onih od stoika; pa pošto je propovedao veru u Gospoda našega Isusa Hrista i vaskrsenje mrtvih i sveopšti sud, bio je uhvaćen od nefilosofa (jer nisu od istinskih filosofa) i odveden na Aresov breg, i kada je tu javno govorio, odmah je neke (ljude) pridobio i ka svetlosti istine obratio, a (potom) dodaje: „I tako Pavle otide iz njihove sredine; a neki ljudi pristavši uz njega poverovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagit, i žena po imenu Damara, i drugi sa njima (Dela ap. 17,33-34 ).

Mislim da nije uzalud od svih koji su tada poverovali kroz božanstvenog Pavla, bogonosni pisac (Luka) imenom pomenuo samo najizvrsnijeg Dionisija i uz njegovo ime pridodao zvanje jer napominje „Areopagit”. A još dodajem uz to: da je zbog izobilja mudrosti i priznatosti među Atinjanima njegovog besprekornog života spomenut zajedno sa svojim domom.  A treba znati da, kao što rekoh, nije svaki čovek mogao da bude član saveta koji je zasedao na Aresovom bregu, nego samo oni među Atinjanima koji su bili prvi rodom, bogatstvom i dobrim životom. Zato su samo istaknuti građani bilm postavljani da donose odluke u veću na Areopagu. Jer, u Atini je između devet postavljenih arhonata (starešina), trebalo sjediniti sudije Areopagite, kako kazuje Androtion u drugoj knjizi „Atida”, a kasnije se ovo veće na Areopagu uvećalo do pedeset i jednog istaknutog čoveka, kao što smo rekli, isključivo od evpatrida koji su se odlikovali i bogatstvom i mudrim životom, kako o tome kazuje Filohor u trećoj knjizi već spomenutih „Atida”.

Sud na Areopagu nalazio se izvan grada, a breg je tako nazvan (kao što mitotvore Atinjani), prema raspravi koju su na tom uzvišenju gradskog brda vodili Posejdon i Ares; jer, prema drevnim mitovima kod Atšana, na tom mestu je Posejdon okrivio Aresa da je ubio njegovog sina Alirotiona. I od tada, po imenu Aresa, ovaj breg naziva se Areopag, tj. Aresov breg. Areopagiti su presuđivali za sve prestupe i prekršaje zakona, kako o svemu tome govore Androtion u prvoj i Filohor u trećoj knjizi „Atida”.

Zbog toga, najbožanstvenijeg Pavla, kao javljaoca Boga, kako to ispriča istinoljubivi Luka, zaljubljenici u mudrost koju je Bog ludošću učinio, dovlače pred savet na Areopagu. Međutim, budući savetnik u to vreme među Areopagitima, sveveliki Dionisije dade svoj nepodmitivi glas istini duhonosnog Pavla, rekavši zbogom mnogoglagoljivosti glupe zvaničnosti Areopagita, da bi odmah prihvatio svetlost istinitoga i svevidećeg sudije misli (mišljenja), Hrista Isusa, jedinorodnoga Sina i Logosa Boga Oca, kojega je (Hrista) Pavle propovedao. Mada su u to vreme vladali Rimljani, oni su ipak Atini i Lakemoniji (Sparti) ostavili autonomiju; zbog toga su se Atinjaš još vladali pod upravom Areopagita. A Dionisije biva od moćnoga (čestitog) Pavla posvećen (naučen) u sve dogmate spasenja, a učiteljski ga je vaspitavao (rukovodio) veliki Jerotej, kako kazuje on sam (Dionisije). Onda je, prema onome šta se navodi u sedmoj knjizi „Apostolskih ustanova”, hristonosni Pavle postavio Dionisija za episkopa onih u Atini koji su poverovali. Dionisija Areopagita spominje i Dionisije, drevni episkop Korinćana, kao i Polikarp u svojoj poslanici Atinjanima.

Treba se diviti pravilnosti i mnogoučenosti ovog svetog Dionisija koji je zaista sa mnogim znanjem vodio besprekorna predanja Crkve i videti kako se pogrešna učenja kod jelinskih filosofa preobraćaju u istinu. Jer za žaljenje i saosećanje su nepažnja lenjih (nemarnih) istraživača blagovaspitanja, što svojom neukošću pokušavaju da mere dobro učenje i raspoloženje ostalih ljudi. Takvi, čitajući spise nekih, i usput ne prateći smisao onoga što se tu govori, odmah se okreću na nerasudno klevetanje tog pisca. I pošto uopšte nisu sposobni da pravilno shvate i da provere šta oni govore, trebalo bi da na same sebe okrenu gnjev i da uvek negoduju što nisu i oni, potrudivši se, doznali ono šta se odnosi na znanje; što nisu otišli sa ljubavlju da doznaju nauke kod onih koji su za to sposobni, te bi bili oslobođeni mnogih svojih nedoumica. Neki ljudi, međutim, ne boje se da božanstvenog Dionisija klevetaju za jeres, sasvim ne poznavajući učenje (jeretika); jer kad bi oni uporedili (to šta piše Dionisije) sa svakim pojedinim od osuđenih za jeres, razumeli bi da su učenja jeretika mnoštvo besmislica (koje su) daleko od njega (Dionisija) koliko i istinska svetlost od tame. Šta bi oni mogli da prigovore njegovom bogoslovlju o jedino obožavanoj Trojici?

Šta o Jednome od sve Sveblažene Trojice Isusu Hristu, jedinorodnome Bogu Logosu, koji je hteo da se potpuno očoveči? Zar nije On (Logos) uzeo dušu (našu) razumnu i zemno telo naše i (sve) ostalo što su pravoslavni učitelji ustanovili? Šta bi neko mogao sa razlogom prigovoriti onome što (Dionisije) govori o umnopoimanim i duhovnim ili čulnoopažanim (stvarima)? Ili o našem sveopštem vaskrsenju koje će biti sa ovim našim telom i ovom našom dušom i o tadašnjem pravednom sudu pravednika i onih koji to nisu? Jer na to se, da kažemo jednom rečju, odnosi naše spasenje, o čemu sada opširno govoriti nije umesno, jer će sva ova pitanja biti u svoje vreme protumačena po sholijama.

Da, kazuju oni, ali Dionisijeve spise ne beleži Jevsevije Pamfil, a ni Origen. Njima treba odgovoriti da je Jevsevije propustio mnogo toga da kaže jer mu mnogo toga nije došlo do ruku. A on i ne kaže da je sasvim sve sabrao, štaviše priznaje da postoji veliki broj knjiga koje nikako nisu došle do njega. A i ja bih mogao da spomenem mnoge knjige koje on nije imao, i to od pisaca koji su sa njegovih prostora, kao što su Imenije i Narkis koji su bili arhijereji u Jerusalimu. Ja sam čitao ponešto od Imenija. On (Jevsevije) nije popisao ni radove Pantena, ni Klimenta Rimskog, izuzev jedino dve poslanice, a drugo baš ništa. Jer Origen, ne znam da li od svih jedva četvoricu spomenu, a neki đakon rimski, po imenu Petar, kazivao mi je da su sva dela božanstvenog Dionisija sačuvana jer su pohranjena u biblioteci sveštenih knjiga u Rimu. Dionisije najviše piše troblaženom Timoteju, učeniku svetoga apostola Pavla, episkopu Efeskom, koji se, kao što je i normalno, mučio u sporovima ea efeskim vođama jonske filosofije, pa je pitao (Dionisija), kao poznavaoca spoljaclje filosofije, da mu pomogne kako bi se još bolje borio (protiv njih). I ništa čudno, pošto je i bogoljubivi Pavle koristio jelinske izreke, čitajući ih verovatno od onih koji su bili sa njim, koji su bili iskusni u jelinskoj filosofiji. I ovo dokazuje da ova dela istinoljubivo treba pripisati Dionisiju; jer to što on neumišljeno spominje izreke ljudi koji su živeli zajedno sa njim, a koje spominju božanska Dela apostolska, i mnogokorisne Poslanice bogoljubivog Pavla, pokazuje izvornost ovih spisa, a pogotovo od svega, sigurnost i ispravnost učenja.  Pošto neki govore da ova dela nisu Dionisijeva nego nekoga od kasnijih pisaca, onda je nužno da ga moraju smatrati za nekoga od zagriženih i neumesnih koji laže o sebi takve stvari da je bio zajedno sa apostolima, te da je pisao poslanice onima sa kojima nikada nije bio, i, po njima, nije ni pisao. Izmisliti za apostola Jovana koji se nalazi u izgnanstvu proroštvo da će se on opet vratiti u Aziju, i da će opet uobičajeno učiti, to je svojstveno čudaku koji brblja čudesa i koji sa manijom žudi da ima slavu nekakvog proroka.

A to da govori da se u trenutku stradanja Spasitelja on sa Apolofanijem nalazi u Heliopolju, gde su zajedno posmatrali i filosofirali o pomračenju sunca koje je tada, ni po prirodi, ni po redosledu, bilo; takođe govoriti o sebi da je skupa sa apostolima prisustvovao nošenju božanstvenog tela svete Bogorodice Marije, i navoditi reči Jeroteja, učitelja svoga, iz nadgrobnih reči (Njoj upućenih), izmisliti i poslanice i besede kao da su izgovorene učenicima apostola, koliko je to neumesno i dostojno osude i za običnog čoveka, a ne za čoveka uzvišenog po karakteru i znanju, koji nadmašuje sve čulne stvari i sjedinjuje se sa lepotama uma, a kroz njih, koliko je to moguće, Bogu.. Potrebni su, dakle, komentari koji objašnjavaju i koji valjano obuhvataju tumačenje (Dionisijevog) mnogoznalaštva; ali, nadajući se u Boga, izlažem skraćeno, koliko to knjiga dopušta, kroz sholije (komentare) sve ono šta mi se učinilo važnim i to činim po sledećem poretku spisa koji su mi do sada dospeli u ruke…

Ex scholiis diligentissimi viri

(Migne, PL. t. IV, col. 21-22)

Potrebno je znati da se neki od spoljašnjih filosofa, a ponajviše Proklo (Dijadoh), višestruko koriste umnim viđenjima blaženog Dionisija, štaviše i samim njegovim rečima. Iz toga se može pomisliti da su stariji između atinskih filosofa, prisvajajući njegove spise, sakrili ih kako on spominje u ovoj knjizi, kako bi se oni pokazali kao oci njegovih božanstvenih reči (učenja). No, po božanskoj ikonomiji (promislu) sada se javi ovaj spis da razobliči njihovu sujetu i podvalu. A da je njima uobičajeno da prisvajaju naše, o tome kazuje i božanstveni Vasilije (Veliki) u besedi ,,U početku beše Logos”, ovako kazujući: „Znam da mnogi od onih koji su izvan Logosa Istine visoko misle o svojoj svetskoj mudrosti, koji su se zadivili (Njemu) i usudili se da (Ga) ubroje u svoja dela. Jer, Đavo je lopov, i naše tajno nosi svojim učenicima…”. On, dakle, tako govori. A ovo jasno govori Numenije Pitagorejac: „Jer šta je Platon, do Mojsej koji govori atičkim dijalektom?”. Kako svedoči Jevsevije koji je kao episkop predvodio Keseriju Palestinsku, niko ni od hrišćana ni od protivnika ne može da porekne to da je, ne samo sad, nego i do Hristovog dolaska, uobičajeno bilo pristalicama spoljašnje mudrosti da kradu od naše istine…

Sagledateljna i delatna poglavlja, izabrana iz sedam stotina poglavlja grčkog dobrotoljublja

  1. Jedan je Bog beznačalni, nepostižni, koji u potpunosti ima silu bića, koji savršeno isključuje svaku misao ο kada i kako, s obzirom da je za sve nedostupan i da ga nikakva tvorevina ne može poznati u Njegovoj prirodi.
  2. Sve postojeće se naziva mislivim, poznatljivim: za njegovo poznanje postoje dokazna načela. Bog se, međutim, imenuje nemislivim. Ipak, na osnovu poznatljivog i mislivog se veruje da On jeste.
  3. Poznanja stvorenih stvari kao svoj dokaz imaju svoje sopstvene osnove (koje se stiču prirodnim putem). Njima se ona prirodno i određuju. Ο Bogu se, međutim, uz pomoć osnova koje se nalaze u tim stvarima, samo veruje da jeste. On blagočastivim daje ispovedanje i veru (tvrđu od svakog dokaza) da sam jeste. Vera je istinsko poznanje koje ima nedokaziva načela, budući uverenje ο stvarima koje prevazilaze um i slovo.
  4. Bog je načelo, sredina i kraj svega što postoji: počelo kao Tvorac, sredina kao Promislitelj, kraj kao Završitelj. Jer, kao što govori Pismo, od Njega i kroz Njega i radi Njega je sve (Rim.11,36).[…]

96 Boga poznajemo ne po suštini Njegovoj, nego po veličanstvenom delanju Njegovom i promislu o (Svojim) stvorenjima. Jer kroz njih kao kroz ogledalo mi vidimo Njegovu bezgraničnu dobrotu, mudrost i silu (sr. Rim. 1, 20).

97. Čisti um ili se nalazi u prostim pojmovima stvari ljudskih, ili u prirodnom sozercanju vidljivog, ili u sozercanju nevidljivog, ili u svetlosti Svete Trojice.[…]

100. Budući pak u Bogu, (um) ljubavlju raspaljivan traži najpre logose Njegove suštine, no ne nalazi od njih utehu sam po sebi, jer je to nemoguće i nesmestivo podjednako za svaku stvorenu prirodu. Utešava se onim što je oko Njegove prirode, što će reći (sozercanjem) o večnosti, beskrajnosti i neograničenosti, o dobroti, premudrosti i sili  sili tvoračkoj, promisliteljnoj i suditeljnoj za sva bića. I svakako je samo to shvatljivo o Njemu  Njegova beskrajnost, i to da nadumno Ga poznajući ništa u stvari ne znamo, kao što negde rekoše ljudi bogoslovi Grigorije i Dionisije.

(Sa grčkog preveo Ep. Artemije (Radoslavljević)

(Pravoslavna prezentacija VERUJEM –   http://www.verujem.org).

 

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s