IME, POJAM FILOZOFIJE



Filozofija se ne može definisati, svaka definicija je sporna i kao takva već sadrži odredjeni filozofski stav. Jedini način da se shvati šta je filozofija jeste da se filozofira. Ovde je glavni cilj da vidimo kako su to radili filozofi u prošlosti.
Evo par određenja:
“Što filozofi rade kad rade? Ovo je doista čudno pitanje i možemo pokušati na nj odgovoriti tako da najpre kažemo što oni ne rade. U svijetu oko nas ima mnogo stvari koje su prilično dobro poznate. Uzmite na primjer, rad parnog stroja – to spade u područje mehanike i termodinamike. Zatim, znamo prilično mnogo o gradji ljudskog tela i njegovu funkcioniranju – to su stvari koje se proučavaju u anatomiji i fiziologiji….Medjutim, sva ova područja poznatoga graniče s nepoznatim. Zadje li netko u te graniče s nepoznatim. Zadje li netko u te granične prijedele, i podje još dalje, prelazi s tla znanosti na poprište spekulacije. Ova spekulativna aktivnost predstavlja jedan način istraživanja, a to je, izmedju ostalog, ono što se zove filozofijom…”
(Bertrand Rasel, Mudrost Zapada, 1970, 6)
“Mi smo se, dakle, složili u tome kako je prirodna osobina filozofa da uvek teže za saznanjem onoga što je večito i da njih ne uznemirava postojanje i nestajanje…..”
“…Filozofiju sada preziru i pogrešno je shvataju upravo zato što se ljudi ne bave njome kao što treba …”
(Platon, Država, 1966, 194)
“…Pre svega, mi zamišljamo da filozof raspolaše znanjem o svim stvarima, koliko je to moguće, ne poznavajući pri tome svaku od njih pojedinačno. Zatim, za onoga koji je u stanju da upozna stvari složene i teško pristupačne ljudskom saznanju smatra se da je filozof …Zaista filozofija je najbožanstvenija i najviša nauka…Sve druge nauke, su dakle, potrebnije od nje, ali nije bolja od nje…”
(Aristotel, 1971, 6 – 9)
“Filozofijom treba da se bave i mladić i starac, jedan da bi stareći ostajao mlad pomoću vrlina, koje duguje prošlosti, a drugi da bi, ne bojeći se budućnosti, bio ujedno i mlad i star.”
(Epikur)
“Filozofija je racionalno (razumsko) istraživanje uzročno posledične veze pojava (fenomena), a fenomene isključivo za ono što naziva telima i njihovim kretanjim.”
(Tomas Hobs)
“Početak i kraj svake filozofije jeste sloboda” (Šeling)
“…Filozofija sebe odredjuje u saznavanje o nužnosti sadržaja apsolutne predstave, kao i o nužnosti obeju formi, s jedne strane neposrednog uvida i njegove poezije i predstave, koje se pretpostavlja, objektivnog i spoljnog očitavanja, s druge strane, najpre subjektivnog ulaženja u sebe, zatim subjektivnog gibanja i identifikovanja vere s pretpostavkom…”
“Filozofija je svoje vreme izraženo u mislima”
(Hegel, Osnovne crte filozofije prava 1964, 474)
“Filozofi su do sada samo različito tumačili svet, ali radi se o tome da se on izmeni.”
(Karl Marks, Teze o Fojerbahu, tom 6, 5 – 7)
“Što je to Filozofija? Nučit ćemo i znati samo ako iskusimo kako, na koji način filozofija jest.Ona jest čin odgovaranja koje se odaziva na glas bivstva svih bića”
(Hajdeger, Uvod u metafiziku 1972, 23)
“Filozofiramo uvek u srahu od ludila” (Derida)
(Branko Milić)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s