Beseda Tomasa Mora: Govor sudijama

GОVОR SUDIЈAМA

Zbog dužine optužnice i gnusnih krivica za koje sam optužen, plašim ce da će me pamćenje i razum, oboje oštećeni zajedno sa mojim telesnim zdravljem usled dugog oboljenja prouzrokovanog mojim tamnovanjem, sada izdati toliko da neću moći dati takve odgovore u svoju odbranu kakve bih inače mogao dati. Tužba ce, ako ne grešim, sastoji od četiri glavne tačke; na svaku od njih odgovaraću po redu. Što ce tiče prvog zločina za koji sam okrivljen: da sam iz tvrdoglavosti bio protiv kraljeve druge ženidbe, priznajem da sam uvek govorio Njegovom Veličanstvu svoje mišljenje o tome, koje niti sam ikad hteo da krijem niti je trebalo da krijem. I tako sam daleko od toga da mislim da sam zbog toga kriv za veleizdaju da, naprotiv, smatram da bih laskavički obmanjivao i njega i svoju savest i da bi me ljudi opravdavano smatrali najgorim podanikom i verolomnim izdajnikom Boga da nisam rekao ono što držim da je istina kad me je tako velik vladar pitao za mišljenje o stvari tako važnoj daje mir kraljevine zavisio od nje. Ako sam time uvredio kralja – ako je krivica slobodno reći svoje mišljenje u odgovor na vladarevo pitanje – mislim da sam već dovoljno kažnjen za tu grešku velikom patnjom koju sam podneo, gubitkom svoja imanja i mučnim tamnovanjem, koje traje već blizu petnaest meseci.
Druga optužba protiv mene je da sam prekršio zakon donet u pređašnjem parlamentu, to jest da sam kao zatvorenik za vreme sudske istrage dvaput odbio -shodno svom zlonamernom, lukavom, tvrdoglavom i izdajničkom duhu – da kažem svoje mišljenje islednicima o tome da li je kralj vrhovni poglavar crkve ili nije, i da sam tada izjavio da ce mene, pošto nisam svešteno lice ništa ne tiče pravednost ili nepravednost toga zakona.

Međutim, ja sam tada izjavio da nikad nisam ništa ni rekao ni učinio protiv tog zakona; ne može ce navesti nijedna moja reč niti ijedno moje delo koji bi me učinili krivim. Priznajem da je moj odgovor tada bio da ubuduće neću misliti ni o čemu drugom sem o gorkom stradanju našeg blaženoga Spasitelja i o mom odlasku iz ovog jadnog sveta. Ne želim nikome nikakvo zlo; ako to nije dovolj¬no da ostanem u životu, onda i ne želim da živim. Nikad nisam prekršio nijedan zakon niti bio kriv za ikakav veleizdajnički zločin; jep ni taj zakon niti ikakav drugi zakon na svetu ne mogu kazniti nijednog čoveka za njegovo ćutanje, jep sve što mogu to je da kazne reči ili dela; samo je Bog sudija tajni našeg srca.
Državni tužilac: Ser Tomase, nemamo nijednu vašu reč niti delo koje bismo mogli navesti protiv vas; ipak imamo vaše ćutanje, koje je očit znak zlonamernosti vašeg srca, jep nijedan ispravan podanik ne bi odbio da odgovori na ovo zakonito pitanje.
Moje ćutanje nije znak nekakve zlonamernosti u mom srcu; to bi i sam kralj morao potvrditi na osnovu mog ponašanja u raznim prilikama; niti bi zbog ćutanja iko mogao biti osuđen za prekršaj zakona; jep je kako među svetovnjacima tako i među kanonistima pravilo: qui tacet consentire videtur (onaj koji ćuti izgleda da daje svoj pristanak); a što ce tiče vašeg tvrđenja da nijedan ispravan podanik ne bi odbio da da određen odgovor, stvarno oveka, da više pazi na to da se ne ogreši o svoju savest nego na išta drugo na svetu, naročito ako njegova savest nije sklona nikakvoj pobuni niti da čini ikakvo zlo svom vladaru i svojoj otadžbini; i ja iskreno izjavljujem da nikad nisam podsticao na tako nešto.

Sad dolazim na treću glavnu tačku u optužbi, u kojoj sam okrivljen za zlonamerne pokušaje, izdajnička stremljenja i lukave radnje protiv pomenutog zakona, jep sam, navodno, dok sam bio u Londonskoj kuli, pisao mnoga pisma episkopu Fišeru, u kojima sam ga podsticao da prekrši pomenuti zakon. Voleo bih da ce ta pisma donesu i pročitaju u sudu, jep bi ona pružila dokaz da li govorim istinu ili ne; ali zato što kažete da ih je episkop sve spalio, reći ću vam celu istinu o toj stvari; neka od mojih pisama odnosila su ce samo na naše privatne stvari, na primer, na naše staro prijateljstvo i poznanstvo; jedno od njih pisao sam u odgovor na njegovo, u kome je tražio da ga obavestim kakve sam odgovore dao kad sam bio ispitivan o zakletvi prevlasti. U tom pismu sam mu rekao samo to da je moja savest mirna u tom pogledu, a on neka svoju zadovolji shodno svom vlastitom nahođenju. Bog mi je svedok da mu nisam dao nikakav drugi odgovor, a taj, smatram, nije nikakav prekršaj zakona.
Kao glavni zločin protiv mene navodi ce da sam za vreme mog ispitivanja u Londonskoj kuli izjavio daje taj zakon kao mač ca dve oštrice, jep slaganjem ca njim izložio bih opasnosti svoju dušu, a odbijanjem toga zakona izgubio bih život. Očitoje, kao što kažete, daje na osnovu tog odgovora, a i zato što je episkop Fišer dao sličan odgovor, zaključeno da je episkop u zaveri ca mnom. Moj stvarni odgovor u Kuli bio je uslovan: ako postoji opasnost, kako u poznavanju tako i y nepoznavanju toga zakona, onda bi to bilo kao mač ca dve oštrice, a ondaje svirepo da ce o tome traži izjašnjenje od mene, koji dotad nikad nisam porekao taj zakon ni rečju ni delom; to su bile moje reči. Šta je biskup odgovorio, ne znam; ako je njegov odgovor sličan mom, on nije potekao ni iz kakve naše zavere, već iz sličnosti našeg znanja i shvatanja. Da zaključim: iskreno tvrdim da nikad nikome nisam rekao nijednu reč protiv ovog zakona, mada je, možda, Njegovom Veličanstvu rečeno suprotno.

Đordano Bruno: O Jednom

ĐORDANO BRUNO

Đordano Bruno se rodio u Noli 1548 godine I sa osamnaest godina stupio je u dominikanski red u Napulju. Manastir, međutim, nije bio pogodno mesto za tako nemirnu dušu kao što je bila njegova, za takav univerzalni duh kakav je bio njegov, uvek sklon da sumnja I u nedodirljive istine vere. Ubrzo je, stoga, izazvao podozrenje Inkvizicije; zato mora da beži u Rim što je početak dugog lutanja koje će ispuniti njegov život: najpre kroz celu Italiju, od Rima u Nolu, pa u Savonu I u Veneciju; zatim I kroz Evropu, od Ženeve do Tuluza, Pariza, Oksforda, Vitenberga, Praga, Helmštata I Frankfurta. Tek je 1591 godine prešao Alpe da bi se vratio u domovinu: pozvao ga je bio venecijanski plemić Đovani Močenigo pa se Bruno u Veneciju I nastanio. To je, međutim, bio njegov najsrećniji boravak. Močenigo ga je prijavio Inkviziciji, bio je uhapšen I odveden u Rim gde je, posle dugog I dramatičnog procesa, osuđen na lomaču. Spaljivanje je obavljeno na trgu Kampo den Fjorn 17 februara 1600. godine

(Giuliano Procacci, Storia degli italiani 2, l’Unita’, Roma 1991, 220-221)

[...]

O JEDNOM

Dakle, svemir je jedan, beskonačan, nepomičan. Kažem da je apsolutna mogućnost jedna, jedan je akt, jedna je forma ili duša, jedna je materija ili telo, jedna je stvar, jedno je biće, jedno je najveće I izvrsno koje ne može da se shvati I zato se ne može definisati I odrediti, a time je beskonačno I bezgranično I, prema tome, nepomično. Ne menja mesto, jer ne postoji ništa van njega gde bi se mogao preneti, jer je on sve. Ne rađa, jer ne postoji drugo bić, koje bi on mogao želeti ili čekati, jer ima u sebi sve što postoji. Ne raspada se, jer nema ništa drugo u šta bi se pretvorio, jer je on sve. Ne može da se smanji ili raste, jer je beskonačan, I kao što mu se ne može dodati, tako se od njega ne može ni oduzeti, jer beskonačno nema delove koji bi se mogli meriti. On se ne može drugčije postaviti jer nema spoljne stvari koja bi mu smetala I koja bi izazivala u njemu neku naklonost. Sem toga, pošto obuhvata sve suprotnosti u svom biću u jedinstvu I u skladu, I ne može imati nikakvu naklonost prema drugom I novom biću ili nekom drugom načinu postojanja; on ne može biti podložan nikakvoj vrsti promene, niti može da ima suprotnosti ili nešto različito od sebe što bi ga izmenilo, jer je u njemu sve skladno. On nije materija jer nije uobličen niti se može uobličiti; nije završen, niti se može završiti. Nije forma, jer ne obuhvata niti uobličuje nešto drugo, pošto je on sve: najveće, jedno, univerzalno. On nije merljiv, niti je mera. Ne obuhvata sve, jer nije veći od sebe, nije obuhvaćen sobom, jer je manji od sebe. Ne upoređuje se, jer nije nešto I nešto drugo, već jedno I isto. Pošto je isto I jedno, on nema u sebi biće I biće; I kako nema biće I biće, nema deo I deo; I pošto nema deo I deo, nije složen. On je do te mere granica da nije granica; do te mere forma da nije forma; do te mere materija, da nije materija; do te mere duša, da nije duša; jer je on bez razlike sve to, I zato je jedno – svemir je jedan.

( Đordano Bruno, O uzroku, principu I jednom: 111 -113 )

Tomazo Kampanela: Grad Sunca ili o ideji republike;

GRAD SUNCA ILI O IDEJI REPUBLIKE

Hospitalac:
Kazuj mi molim te, šta ti se sve dogodilo na toj plovidbi.

Đenovljanin:
Već sam ti pričao kako sam proputovao ceo svet I najzad stigao na Taprobanu, I kako sam bio primoran da se iskrcam I da se onde, bojeći se stanovnika, skllonim u šumu; kako sam se na kraju izvukao iz nje I našao se na jednoj velikoj ravnici odmah ispod ekvatora.

Hospitalac:
A šta se tamo desilo?

Đenovljanin:
Iznenada sam nabasao na veliku gomilu naoružanih ljudi I žena, od kojih su mnogi poznavali naš jezik, I oni me odmah odvedoše u Grad Sunca.

Hospitalac:
Reci mi, kako je taj grad uređen? Kako se njime upravlja?

Đenovljanin:
Na vrlo prostranoj ravnici uzdiže se ogromno brdo na kome je sagrađen veći deo grada, ali se mnogi njegovi delovi nalaze na širokom prostoru van podnožja tog brda, a ono je toliko veliko da prečnik grada iznosi više od dve milje, tako da obim iznosi sedam milja; ali kako je zemljište neravno, on zauzima više mesta no da je u ravnici. Grad se deli na sedam ogromnih pojaseva ili krugova koji nose imena sedam planeta, a iz jednog u drugi se dolazi preko četiri kaldrmisana puta I kroz četvora vrata koja su okrenuta na četiri strane sveta. I zaista je tako sagrađen da bi onaj ko osvoji prvi krug morao da uloži dvostruk napor da bi osvojio drugi, a još veći napor da bi osvojio treći, te bi morao sve dalje da udvostručava I snage I napore. I stoga mora sedam puta dag a osvaja onaj koji želi dag a podjarmi. Ali ja mislim da se ni prvi pojas ne može osvojiti – tako je debeo, nasut zemljom, utvrđen bastionima, kulama, bombardama I rovovima. Ušao sam, dakle na Severnu kapiju ( koja je okovana gvožđem I načinjena da se može dizati I spuštati I lako I dobro zatvarati, zahvaljujući veštoj izradi šipova koji se okreću u svojim ulubljenjima na hrastovim dovratcima ) I ugledao ravnu površinu široku sedamdeset koraka između prvog I drugog bedema. Odatle se mogu videti ogromči dvorci, svi povezani sa bedemima drugoga pojasa tako da bih mogao reći da je sve jedna građevina. S polovine visine dvorca dižu se neprekidni lukovi oko čitavog kruga, na kojima se nalaze hodnici za šetnju, a koje odozdo drže divni debeli stubovi što opasuju arcade kao kod peristila ili manastirskih tremova. Dole se ulazi u te zgrade nalaze samo na unutrašnjem zidu, u njegovom ugnutim delu; u donje spratove se ulazi neposredno, a u gornje mermernim stepenicama koje vode u slične unutrašnje hodnike, a iz ovih u gornje odaje koje su lepe I imaju prozore I na utrgnutom I na izobličenom zidu. Stoga izbočeni zid, tj. Spoljašnji, ima debljinu osam pedi, ugnuti tri a pregradni jednu ili jednu I po.
Odatle se izbija na drugu ravan, užu od prve za skoro tri koraka, s koje se vidi prvi zid drugoga kruga, ukrašen sličnim hodnicima gore I dole, a s unutrašnje strane ide drugi zid koji opasuje dvorce s drugim balkonima I sličnim perstilima koje se odozdo naslanjaju na stubove; a gore, gde su vrata koja vode u gornje odaje, nalaze se izvanredne slike. I tako se odatle ide kroz slične krugove I dostruke zidove u kojima se nalaze dvorci spolja ukrašeni galerijama koje drže stubovi sve do završnog kruga, neprekidno preko ravni. Ali kad prođeš kroz vrata, koja su dvostruka, tj. Na spoljašnjem I unutrašnjem zidu, penješ se stepenicama, ali su one tako načinjene da se penjanje skoro I ne oseća, jer se ide iskosice, a visina stepenika je zbog pada jedva primetna. Na vrhu brda nalazi se ravna prostranija terasa, nasred koje se diže hram sagrađen izvanrednom veštinom.

Hospitalac:
Nastavi samo, samo nastavi: govori, tako ti života!

Đenovaljanin:
Hramu daje lepotu savršeno okrugao oblik. On nije opkoljen zidovima, a leži na debelim I srazmernim stubovima. Ogromna kupola, sagrađena izvanrednom veštinom, završava se u sredini, ili u zenitu, malom višom kupolom s otvorom nad samim oltarom. Taj jedinstveni oltar nalazi se u središtu hrama I opasan je stubovima. Hram zatvara prostor od tridesetpet koraka. Na kapitele stubova nastavljaju se spolja lukovi, koji se dižu na nekih osam koraka I koje drži drugi red stubova koji leže na širokom I čvrstom zidu visine tri koraka; između ovoga I prvoga reda stubova idu donje galerije popločane klupe, pa I među unutrašnjim stubovima što drže hram uma vrlo mnogo lepih pokretnih stolica. Na olataru se vidi samo jedan veliki globus, na kojem je naslikano celo nebo, I drugi globus, na kome je naslikana zemlja. Zatim se na svodu velike kupole vide naslikane sve nebeske zvezde od prve do šeste veličine, a pod svakom od njih izneti su u tri mala stiha ime I sile kojima utiču na zemaljske stvari. Tamo su I polovi, I veći I manji krugovi koji su u hramu prestravljeni upravno prema horizontu, ali ne u potpunosti, jer dole nema zida; ali se, izgleda, mogu završiti prema onim krugovima koji su prestavljeni na globusima oltara. Pod hrama blista dragocenim kamenjem. Sedam zlatnih kandila vise, goreći neugaslim plamenom, I nose imena sedam planeta. Malu kupolu nad hramom okružuju neke male I lepe ćelije, a iza otvorenog prolaza pod galerijama, ili nad lukovima između unutrašnjih I spoljašnjih stubova, nalaze se mnogo prostranih I lepih ćelija u kojima živi oko četrdeset devet sveštenika isposnika. Nad manjom kupolom uzdiže se neki veoma pokretljiv vetrokaz koji označava pravac vetrova kojih, po njihovom računu, ima trideset I šest. Oni znaju I kakvu godinu donose pojedini vetrovi I kakve promene I na kopnu I na moru, ali samo u pogledu svoga podneblja. Bašse tu pod vetrokazom čuva zlatnim slovima ispisana povelja.

Hospitalac:
Molim te, plemeniti čoveče, objasni mi celokupni način njihove uprave. Jedva čekam to da čujem.

Đenovljanin:
Vrhovni vladar među njima je sveštenik koji se njhovim jezikom zove Hoh ( Sunce ), a našim bi se reklo Metafizičar. On je glava svih, I u telesnom I u duhovnom pogledu, I u svim pitanjima I nesuglasicama donosi konačnu odluku. Njemu pomažu tri savladara: Pon, Sin, I Mor ili, našim jezikom rečeno: Moć, Mudrost, I LJubav. U delokrugu Moći je ono što se odnosi na rat I mir: vojna veština, vrhovna komanda u ratu; ali ipak nije iznad Hoha – Sunca. On lično upravlja vojnim činovnicima, vojnicima, vodi brigu o snabdevanju, utvrđivanju, opsađivanju, ratnim mašinama, radionicama I radnicima koji u njima rade. U delokrug Mudrosti spadaju slobodne veštine, zanati I sve nauke I odgovarajući činovnici I naučnici kao I škole za te nauke. Pod svojom vlašću ima onoliko činovnika koliko ima I nauka: postoji činovnik koji se zove Astrolog, a I Kozmograf, Aritmetičar, Geometar, Istoričar, Pesnik, Logičar, Retor, Gramatičar, Lekar, Fiziolog, Političar, Moralist; imaju samo jednu knjigu koja se zove Mudrost I u kojoj su sve nauke izložene ukratko I sa zadivljujućom lakoćom. Ova se knjiga čita pred narodom prema obredu pitagorejaca. Ovde su, po naređenju Mudrosti, ukrašeni svi unutrašnji I spoljašnji zidovi celoga grada, I donji I gornji, najizvrsnijim slikama I na njima su prikazane sve nauke u izvanrednoj skladnosti. Na spoljašnjim zidovima hrama I na zavesama koje se spuštaju kad sveštenik propoveda, da se ne bi njegov glas gubio među slušaocima, naslikane su zvezde, a kraj svake od njih su u tri mala stiha zabeleženi podaci o veličini, silama I kretanjima. Na unutrašnjem zidu prvoga kruga vide se nacrtane sve matematičke figure u mnogo većem broju nego što sui h pronašli Arhimed I Euklid. Njihove veličine su srazmerne sa zidovima I lepo označene, s kratkim objašnjenjem, samo u jednom malom stihu ispod svake od njih; tu su I definicije I teoreme, itd. Na spoljašnjoj izbočini zida nalazi se velika slika čitave zemlje, u celini; posle nje dolaze naročite karte pojedinih provincija, gde se u kratkim opisima u prozi saznaje za običaje I zakone, život, poreklo I snagu njihovi stanovnika; iznad alfabeta Grada Sunca vide se I alfabeti kojima se služe te provincije. Na unutrašnjem zidu drugoga kruga, ili drugog niza zida, vide se naslikane sve vrste kamenja, drago I obično kamenje, I raznobojni materijali I metali, a pridodati su I njihovi pravi komadi s tumačenjem u dva stiha ispod svakog. Na spoljašnjoj strain zida prikazana su sva mora, reke, jezera I izvori na čitavom svetu; isto tako I vina, ulja I sve tečnosti kao I njihovo poreklo, odlike I svojstva; tu su I sudovi koji se čuvaju u dubinama zida, puni raznih tečnosti od sto do trista godina, kojima se leče razne bolesti. Takođe su protumačeni slikama I odgovarajućim stihovima I grad, sneg, grmljavina I ostale prirodne pojave. Oni (Solarci) vladaju isto tako veštinom da u sobama stvaraju svakojake atmosferske pojave, tj. Vetar, kišu, grmljavinu, dugu itd.

Na unutrašnjoj strani zida trećega kruga naslikane su sve vrste drveća I biljaka, a neke od njih rastu u zemljanim sudovima na izbočinama iznad lukova spoljašnjeg zida, s objašnjenjima gde su prvi put pronađene, kakve su njihove sile I svojstva I u čemu potsećaju na nebeske stvari, na metale I delove čovečjeg tela I na šta liče u oblasti mora, kakva im je primena u medicine itd. Na spoljašnjoj strani prikazane su sve vrse rečnih, jezerskih I morskih riba, njihove navike I odlike, način razmnožavanja, života, gajenja, I kakva je od njih korist u svetu I kod nas, a I njihove sličnosti s nebeskim I zemaljskim stvarima koje su postale prirodno ili veštački; I bio sam prosto zapanjen kad sam video ribu episkopa, verigu, ribu-pancir, esker, zvezdu, muški ud, koje potpuno odgovaraju po svome izgledu stvarima što postoje kod nas. Mogu se videti I morski ježevi, puževi, školjke itd. I sve što u morskom svetu vredi da se upozna prikazano je tu u divnim slikama I natpisima. Na unutrašnjoj strani četvrtoga kruga vide se naslikane sve vrste ptica I njihova svojstva, veličine, osobine, boje, način života itd. A među njima se nalazi najistinskiji feniks. Na spoljašnjoj strani zida imaš pred očima sve vrste gmizavaca: zmije, zmajeve, crve; I insekte kao što su muve, komarci, obadi, bube itd. Sa njihovim osobinama, odlikama, otrovnošću I upotrebom. A ima ih mnogo više nego što bismo mogli mi I zamisliti. Na unutrašnjoj strani zida petoga kruga nalazi se toliki broj savršenih zemaljskih životinja da se zaprepastiš. Mi ne poznajemo ni hiljaditi njhov deo; a kako ih je vrlo mnogo I ogromne su vličine, naslikane su I na spoljašnjoj strani kružnoga zida. Ah, koliko samo vrsta konja! Kakos u sve to divne slike I kako je sve to pametno objašnjeno. Na unutrašnjoj strani zida šestoga kruga prikazani su svi zanati sa svojim alatima I njihova upotreba kod različitih naroda, a raspoređeni su prema svom značaju I snabdeveni objašnjenjima. Tu su prikazani I njihovi pronalazači. Na spoljašnjoj strani, pak, naslikani su svi pronalazači nauka, naoružanja, I zakonodavci. Tako sam video Mojsija, Ozirisa, Jupitera, Merkura, Likurga, Pompilija, Pitagoru, Zamolksisa, Solona, Harondu, Foroneja I mnoge druge; imaju I sliku Muhameda koga oni mrze kao neverovatno glupog I ništavnog zakonodavca. Ali sam na najpočasnijem mestu spazio lik Isusa Hrista I dvanaest apostola koje oni smatraju najdostojnijima I veličaju ih kao nad ljude. Video sam Cezara, Aleksandra, Pira, Hanibala I druge junake koji su se proslavili u ratu I miru, naročito Rimljane, čije se slike nalaze na donjim galerijama, A kada sam sa zaprepašćenjem zapitao otkuda znaju našu istoriju, objasnili su mi da oni vladaju znanjem svih jezika I da se žudno I stalno šalju po celom svetu naročite ispitivače I poslanike radi upoznavanja običaja, snaga, načina upravljanja I istorije pojedinih naroda I svega što je kod njih lepo I ružno, da bi zatim o tome izvestili svoju državu, I u tome neopbično uživaju. Tamo sam saznao I to das u Kinezi pre nas pronašli bombarde I štamparstvo. Za sve te slike postoje učitelji, a deca se pre navršene desete godine, obično bez po muke I kao igrajući se upoznaju sa svima naukama prikazivanjem njihovog razvoja. Ljubav pre svega vodi brigu o rađanju, da se muškarci I žene spajaju tako kako bi se dobijalo što bolje potomstvo. I oni nam se potsmevaju što se tako mnogo brinemo o popravljanju rase kod pasa I kod konja, a zapostavljamo narod ljudski. U delokrug istog vladara spade I vaspitanje dece, medicina, prodavci lekova, setva, žetva I prikupljanje plodova, zemljoradnja, stočarstvo, trpeza I kuvanje I uopšte sve što se odnosi na hranu, odelo I polne odnose. U njegovoj službi se nalaze mnogi učitelji I učiteljice koji su određeni da obavljaju sve te poslove. A Metafizičar vodi brigu o svemu tome pomoću pomenuta tri vladara I ništa se ne radi bez njegova znanja. Svi poslovi republike raspravljaju se među ovom četvoricom, a mišljenju Metafizičara pridružuju se jednodušno svi ostali.

( Tomazo Kampanela, Grad Sunca: 5 – 14 )